Гачани

Има већ скоро година и по дана, како наша јуначка старина Херцеговачка, Српска заклада, велики борац из наше прошлости за народну слободу, протопресвитер старе наше јерархијске управе Херцеговачке и војвода гатачки Богдан Зимоњић, поболијеваше од грчева у стомаку. Како је његов живот био драгоцјеност сваком Србину херцеговачком, то је свак

О гуслару Јовану Ковачу од Гацка мало се зна и у његову Гацку. И да нема оне три белешке, Јоксима Новића Оточанина, Вука и Његоша, заборавило би му се и име и завичај. Кад га је Оточанин упознао на Цетињу код владике Његоша, негде између 1831. и 1834. године, одушевио

Сава Владиславић рођен је 1668. године у гатачком селу Јасеник у српској Херцеговини а упокојио се у Петрограду 1738. године. О руском грофу српског порекла Сави Владиславићу Рагузинском, међу Србима се до почетка ХХI века углавном знало из књиге Јована Дучића “Гроф Сава Владиславић”. Међутим у последње време о Сави

Српски историчар, један од најзачајнијих изучавалаца историје Српске православне цркве. Његова тротомна историја Српске православне цркве сматра се једним од најреферентијих дјела у области српске црквене историје. Рођен је у времену пред аустроугарску окупацију Босне и Херцеговине, 7. септембра 1907. године у селу Самобору, срез Гацко, Херцеговина, од оца Марка

Можда и најталентованији Гачанин који је овај град изњедрио. Прави представник идеала и идеја нараштаја коме је припадао и један од најбољих германиста које је српска култура икада имала. Изузетна стваралачка личност која се својим дјелом издваја на многим пољима науке и културе. Уживао је велики углед у своме времену,

Данашњим речником би се рекло први херцеговачки етнолог или гатачки Вук Караџић, неуморни сакупљач народног блага: песама, приповетки, пошалица, тужбалица, пословица, загонетки, обичаја, умотворина, рецепата српских народних јела...