Гачани

Сава Владиславић рођен је 1668. године у гатачком селу Јасеник у српској Херцеговини а упокојио се у Петрограду 1738. године. О руском грофу српског порекла Сави Владиславићу Рагузинском, међу Србима се до почетка ХХI века углавном знало из књиге Јована Дучића “Гроф Сава Владиславић”. Међутим у последње време о Сави

Српски историчар, један од најзачајнијих изучавалаца историје Српске православне цркве. Његова тротомна историја Српске православне цркве сматра се једним од најреферентијих дјела у области српске црквене историје. Рођен је у времену пред аустроугарску окупацију Босне и Херцеговине, 7. септембра 1907. године у селу Самобору, срез Гацко, Херцеговина, од оца Марка

Можда и најталентованији Гачанин који је овај град изњедрио. Прави представник идеала и идеја нараштаја коме је припадао и један од најбољих германиста које је српска култура икада имала. Изузетна стваралачка личност која се својим дјелом издваја на многим пољима науке и културе. Уживао је велики углед у своме времену,

Данашњим речником би се рекло први херцеговачки етнолог или гатачки Вук Караџић, неуморни сакупљач народног блага: песама, приповетки, пошалица, тужбалица, пословица, загонетки, обичаја, умотворина, рецепата српских народних јела...

Васиљ Грђић је још један доказ да се у Гацку- гнезду слободе, правде и истине,  излежу најбољи соколови српског рода. Година у којој је пукла Невесињска пушка 1875. у књигу рођених уписала је многе знамените личности српске историје међу којима су Светозар Ћоровић, Арчибалд Рајс и Милева Марић- Ајнштајн. Исте

„Сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута! Једном, кад их нестане са земље, а други пут, кад нестане њихова задужбина.“ Иво Андрић Можете замислити како је мени као дјетету било, гледајући скоро сваки дан сузе своје мајке! Те сузе су ми, убједљивије од сваке приче, говориле