OДРЖАНО 11. ГАТАЧКО СИЈЕЛО: Повеља „Свети Петар Зимоњић“ постхумно додијељена оснивачима удружења и завичајним прегаоцима
У суботу 25. фебруара, у ресторану Дома Војске Србије, након три године паузе, одржано је 11. Гатачко сијело на коме се окупило скоро 400 гостију.
Клуб Гачана је у периоду између два сијела остао без неколико оснивача и истакнутих чланова Удружења. У вјечност су се преселили оснивачи клуба Видак Ковачевић, Светозар Црногорац и Драгиша Скоко, као и чланови који су чинили срце овог Удружења Милош Марковић, Мишо Поповић, Драго Поповић, Марко Ковачевић, Радмила Поповић и Смиљка Соретић.
Тако добро утабаним правцем поред доскорашњег предсједника Удружења Слободана Бобана Драшковића и вишегодишњег секретара Трифка Вуце настављају нека нова лица и имена, добро познатих гатачких презимена.
Званични дио програма започео је химном Боже правде у извођењу етномузиколога Бранка Тадића, након чега је гатачки свештеник Александар Гајић благословио сабрање.
У име домаћина госте је поздравио Славко Гојковић, предсједник скупштине Клуба Гачана у Београду.
Духовито објаснивши да се стицајем околности нашао на челу КГБ-а (Клуба Гачана у Београду) поздравио је званице међу којима су били начелник општине Гацко Огњен Милинковић, представници борачке организације из Гацка, као и СПКД Просвјета, градоначелник Никшића Марко Ковачевић и народни посланик Миодраг Линта, представници братских херцеговачких удружења у Србији…
ГАТАЧКИ БЕСМРТНИЦИ
Гојковић је у знак поштовања према тројици великих завичајних прегалаца, истрајних и незаборавних људи, који су својим радом дали неизмјеран допринос раду Клуба Гачана постхумно уручио највеће признање овог удружења Повељу „Свети Петар Зимоњић“ почившим Видаку Ковачевићу, Светозару Црногорцу и Драгиши Скоку.
Повеље су примили чланови њихових породице Благоје Ковачевић, Вера Црногорац и Дара Скоко.
Вера Црногорац је поручила присутнима:
Кажу да људи умиру два пута, онда када напусте овај свијет и онда кад их забораве. Хвала што чувате сјећање на наше најмилије.
ПЛАКЕТА ЗА ЧОВЈЕКА ОД РИЈЕЧИ И ДЈЕЛА
Клуб Гачана се Плакетом, коју је уручила др Јадранка Милошевић, одужио Мирославу Вуковићу Хргу. Бивши припадник Војске Републике Српске истакао се не само као неустрашиви борац у одбрамбено отаџбинском рату, већ је својим дјелима солидарношћу и пожртвовањем сачувао бројне животе даривајући крв више од 80 пута.
Вуковић је домаћинима пренио поздраве од удружења из Гацка које годишње скупи више од хиљаду доза крви. Вукановић се обратио речима:
Гачани никад не могу нити ће заборавити братску помоћ и подршку која је долазила од земљака из Србије. Заједно смо стварали Републику Српску.
Он је овом приликом уручио икону Светих прдиворачким мученика, дар који је игуман Василије послао Клубу Гачана за подршку у изградњи Храма Светог Лазара у Придворици. Подсјетимо, Клуб Гачана је поклонио једно од три звона на овој светињи.
МИЛИНКОВИЋ: ДОК ЈЕ ГАЧАНА БИЋЕ И ДОБРИХ ЉУДИ!
Поздраве из Гацка пренио је начелник општине Огњен Милинковић. Он је у свом говору подсјетио да гатачко удружење у Београду од свог настанка 1987. године представља прави завичајни ослонац.
Вечерас сам баш срећан што сам први међу једнакима. Веома је тешко говорити овдје, посебно о људским громадама која више нису са нама. Вјечно ће живјети у нашим срцима, у свом Гацку и у свом Београду . Током одбрамбено отаџбинског рата Клуб Гачана показао своје право лице. Није била само у питању материјална и морална помоћ. Морамо да се присјетимо чојства једног Светозара Црногорца који је са нашим борцима и мојим оцем био у строју гатачке бригаде спреман да положи главу за темеље Републике Српске.
Милинковић се потом осврнуо на садашњи тренутак.
Не би ово удружење Гачана у Београду било тако добро и честито да није светосавске и световасилијевске Херцеговине и Гацка. Сваке године аутобус или два студената оде из Гацка и умом храни метрополе Београд, Нови Сад, Подгорицу, Бањалуку, Пале. То су најбољи амбасадори Гацка и Херцеговине и најбоље што имамо. Ја вас, ипак, позивам да се на неки начин вратимо у Гацко. Ко има снаге да уложи или бар посјети Гацко. Гачани сваког примају отвореног срца.
Он је позвао све Гачане и пријатеље Гацка да помогну у остварењу завјетне обавезе.
Завршавамо градњу нашег саборног Храма Свете Тројице. Започели смо акцију у којој тражимо 50 Гачана који могу да дају по 1.000 евра за храм. Први који се уписао као приложник је наш владика Димитрије, па је ред да га пратимо онолико колико ко може. И за крај, немој да ме неко није чуо, док буде Гачана биће и честитих људи.
КОВАЧЕВИЋ: ХЕРЦЕГОВИНА ЈЕ ОДЊИХАЛА НАЈВЕЋЕ ЉУДЕ У СРПСТВУ!
Бурно поздрављен специјални гост вечери био је градоначелник Никшића Марко Ковачевић. Његово присуство је потврдило да су Гацко и Никшић поново заједно, у једној вјери, добром сусједству и братским односима. Гатачка рука је одувијек била пружена Никшићу. Како је истакнуто и у самој најави, у ослобођењу Никшића, „кључаонице Херцеговине“, 1877. учествовали су и Гачани. Тамо, на Петровој главици, поред цркве, лежи један од највећих херцеговачких јунака, Гачанин Стојан Ковачевић.
Неизмјерна ми је част што сам међу својима. Никшић и Гацко нераскидиво веже свјетла личност Стојана Ковачевића, али веже и личност Светог Петра Зимоњића чија повеља носи име овог удружења зато што је он рођен у Грахову код Никшића одакле ја потичем. Херцеговина и тај херцеговачки камен одњихало је највеће људе у српству. А када то кажем, мислим и на онај дио Херцеговине који се налази у Републици Српској, а богами и на онај дио Херцеговине који се налази у Црној Гори, а чији је Никшић највећи представник.
Он је додао да Црна Гора јесте мало посустала у неким претходним временима, али да су Гачани и Никшићани једни другима чували образ.
Како је Гацко некада гледало на Црну Гору као свјетионик слободе, тако смо и ми у овим потоњим тешким временима гледали на вас из Републике Српске и Босне и Херцеговине, као на свјетионик слободе и због тога нисмо посустали. Због тога смо спремно сачекали литије и због тога се и Црна Гора ослободила. Хвала вам што духом, културом и господством надилазите све границе. Живјели!
Познати православни публициста, родом из мученичке Придворице, Ранко Гојковић је у знак братске подршке Ковачевићу поклонио књигу коју је приредио ,,Од сумрака до Васкрса Ловћена“.
Најављени гост пјесник Љубивоје Ршумовић је из оправданих разлога био спријечен да се појави на овом завичајном скупу, али је поздравио своје земљаке. Наиме, многима није познато да је Ршумовић поријеклом од чувеног гатачког племена Окиљевића.
НАГРАДЕ НАЈБОЉИМ СТУДЕНТИМА
Клуб Гачана је наставио традицију награђивања најбољих гатачких студената. Тако је др Милимир Кошутић уручио новчане награда за троје најбољих студената мешу којима су се нашли Благоје Буха (студент Ветеринарског факултета, просјек 9,42), Милица Милићевић, (студенткиња Рударско-геолошког факултета, просјек 9,1) и Данијела Сушић (студенткиња Рударско-геолошког факултета, просјек 8,88).
У току програма одржана је и веома богата томбола на којој су најсрећнији добили на поклон гусле, викенд на Златибору, умјетничке слике, пршут, сир из мјешине и велики број вриједних књига.
ДОБРОЧИНИТЕЉИ
Клуб Гачана изразио је захвалност за допринос у успјешној организацији овог сијела општини Гацко, као и својим доброчинитељима Родољубу Драшковићу (Свислајон Таково), Дејану Слијепчевићу (Гат, Нови Сад), Дарку Бајчетићу (Штампа Систем), Марку Милошевићу (Импулс хемија), Видаку Тодоровићу (Даст Хаус), Жарку Драгићевићу (Бомис грађевина), Богдану Зеленовићу (Инорекс д.о.о), Марку Кртолици (Пламен д.о.о) Aндреју Шуши (Анбора), Слободану Супићу (Словком), др Радмилу Рончевићу, Воју Манојловићу, као и донаторима награда за студенте Богдану Зеленовићу и др Милимиру Кошутићу.
Богат наградни фонд за томболу омогућили су у највећој мјери општина Гацко, као и појединци Александар Старовић (викенд на Златибору), Раде Старовић, Ранко Гојковић, Трифко Вуца, Дејан Мастиловић и Слободан Бобан Драшковић.
У склопу програма наступила је изворна група „Сава Владиславић“ из Гацка, гуслар Никола Бошковић из ДГ “Тешан Подруговић”, пјесникиња Драгица Ивановић и пјесник Сретен Видаковић.
ПОДРШКА СА КОСМЕТА
Упечатљив утисак оставила је Тања Милић која сваке године, са супругом Браниславом, на позив својих кумова Трифка и Бранке Вуца, долази из Грачанице са Космета како би присуствовала сијелу Гачана. За ову прилику написала је на ијекавици пјесму о Гацку.
За музички дио програма и изванредну атмосферу био је задужен најбољи херцеговачки бенд у Србији предвођен легендарним Богољубом Болетом Бошковићем из Нове Гајдобре.
Међу гостима је био и народни посланик НСРС Небојша Вукановић, предсједник БОРС Гацко Алекса Слијепчевић, предсједник Координационог одбора Борачке организације за Источну Херцеговину Слободан Илић, предсједник СПКД Просвјета Гацко Драгутин Драго Паповић, директор Народне библиотеке Радомир Вучковић, предсједник удружења Требињаца „Јован Дучић“ у Београду Жарко Ратковић, предсједник удружења Љубињаца Милован Пецељ, предсједник СНД Пребиловци Миленко Јахура, предсједник Удружења Херцеговаца из Зрењанина Милан Бели Бјелогрлић, предсједник удружења Мостараца Благоје Ребић, предсједник Друштва гуслара и епске поезије „Цар Лазар“ из Приштине Мишо Албијанић, предсједнк Удружења прекодринских Срба из Ковина Благоје Богдановић, предсједник удружења „Победник“ Мирослав Миро Станишић, потпредсједник удружења Билећана Борислав Кркелић, представник удружења Невесињаца Светко Ковач, представници удружења Херцеговаца из Новог Сада Видак Тодоровић, представник Удружења Калиновичана, Удружења Херцеговаца из Вршца. новинар Сретен Јаковљевић и многи други….
11. Гатачко сијело најавило је нову еру и природну смјену генерација у Клубу Гачана.
Оводишњи програм водио је веома надахнуто Урош Марковић, новинар редакције Спутњик. Била је то прилика да се присјетимо да је водитељ првог гатачког сијела био његов стриц чувени новинар РТС Милош Марковић. Сценарио за програм писао је Раде Црногорац, братанац чувеног Светозара Црногорца. Међу новим лицима Клуба Гачана су Немања Слијепчевић, Југослав Шуковић, Срђан Црногорац….
Преузето са сајта Слободна Херцеговина
Коментари ()